Зашто Реком?

Зато што не желим да будем цигла у зиду срама,

нити пристајем да будем стуб порицања.

Зато што не одустајем од истине

и не прихватам замаскиране чињенице.

Зато што чујем вапаје и шумове

које крију иза гвоздене капије.

Зато што захтевам да признају права свих жртава

и дају имена свим цифрама.

Зато што одвратним политикама бројеве жртава скривају

и зато што њихове животе у машинерији пропасти злоупотребљују.

Зато што путем помирења не желим да пратим ратне злочинце,

већ зато што желим да осудим њихове чинове.

Зато што се магла рата дигла у будућности

и од ње не видим могућности…

Naravno da ne mislim da je pušenje kul! Ali morate priznati da sam vam privukao pažnju naslovom.

Pušenje u današnje vreme više definitivno nije kul, ali znak da je dozvoljeno pušenje svakako jeste! Znate na koji znak mislim, onaj sa crnom podlogom, na kome cigareta nije precrtana onom ružnom crvenom trakom:

Ne znam da li je zakonodavac imao nameru da izazove ovakav efekat, tek efekat je tu! Pušenje u Srbiji više nije opšte dozvoljeno kao što je bilo, ali definitivno je znak za dozvoljeno pušenje jako, jako kul. Prosto da čovek poželi da zapali jednu…

Čudno, neko bi pomislio da bi trebalo da bude obrnuto…

Kontaminacija razuma

Ona je majmun koji svira violinu a mozete je porediti i sa mrmotom koji zavija cokoladu ali protestujem da nju predstavljate kao duhovnog vodju ovog grbavog naroda.

Srbija se polomila onoga trenutka kada je o ljudskim pravima pisala Jelena Kurirusa i onoga trenutka kada je prava homoseksualaca poredila sa pravom njegog supruga na analni seks. Po njoj je “ako nema prava nema ni analnog seksa” i to je toliko visoko kotiralo njenu kolumnu da je vaskrsla od dr olje do politicke elite. Insomnicaka je noci provodila sprovodeci eksperiment nazvan “analna apstinencija” dok narod hibernise i ceka svoju heroinu koja ce odbraniti sva prava koja se nisu mogla odbraniti cistim i zdravim razumom. Nekada prisutna samo u folkerskim, alkoholicarskim krugovima a danas zahvaljujuci kulturnoj kontaminaciji u svim drustvenim porama.

Arogancija TV B92, pustili su majmuna da svira violinu na drzavnoj frekvenciji u udarnom teminu i to u politickoj emisiji.  Televizija B92 je upravo udarila samar inteligenciji Srbije, a gladna usta “nahranila amoralnom filosofijom”. Koja doza nekulture, ona ne razume seksualnost i sesualni identitet, a siguran sam da nikada nije citala nista o evoluciji seksualnosti, ali zato shvata da je Srbiji potrebno vise boraca kao sto je ona. Srbiji je po njoj potrebno vise onih koji na majmunski nacin sviraju violinu a manje onih koji probleme razmatraju filozofski, opsezno i visedimenzionalno.

“Nisam bas toliko glupa”, u trenutku kada joj se pruza sansa da dokaze da je borac za prava analnog seksa ona teziste prebacuje na njenu sada dokazanu inteligenciju. Sujeta je proradila i tada je pocela da prica vise o sebi nego o ugrozenoj manjini. Eto sada svima vama vaseg predstavnika za ljudska prava koju je mogla vise da uvredi prica o njenoj inteligenciji nego uvodjenje gasnih komora za homoseksualce. Vas borac, grbavi narode, za politicke emisije se sprema na frizerskim tracevima a vasa ugorzena prava branice vikerima.

Velika je ovo sramota, narocito uvecana kada je liberalna opcija pljnula u lice svojim biracima koji se bore protiv ovakve kulturne degradacije drustva.

Apsolutni debakl i totatalni neuspeh parade koja je odrzana 10.10.2010. meri se stotinama povredjenih pripadnika policije, ruiniranjem glavnog grada, totalnom materijalnom stetom mamografa, i degutantnom izjavom ucesnika parade “Beograd je izgubio nevinost”!

Devicanstvo- Pocnimo od izjave “Beograd je izgubio nevinost”. Beograd nije svojom voljom stupio u ovaj odnos, Beograd je silovan, slika nasilne defloracije Beograda sada obilzi svet a jedan sebican parader misli da je parada uspela jer vandali nisu uspeli da probiju zivi zid policije i dodju do njih, on misli da je parade uspela zato sto je imao besplatan prevoz do tajnog mesta i on misli da je parade uspela a niko nije smeo da snimi ucesnike parade. Nije uspela i uspehom ne moze da se smatra ovolika koncentracija nasilja na ulicama, narocito ovako dobro organizaovana. Ovde je jedino uspeo MUP da ispuni obecanje da niko od paradera nece biti povredjen, ali po cenu jako velikog broja povredjenih policajaca.

Pad pod buldozer- Nasilje se godinama koristi kao sredstvo dolaska na vlast i smene vlasti, govor mrznje kao prihvacen instrument obracuna sa neistomisljenicima, medijske klevete kao nacin rusenja kredibiliteta. Ove godine “pad pod buldozer” prezivela je i ova parada koja se nije zavrsila onako kako je planirano jer smisao parade nije bio zivot u strahu a nakon ovoga strah ce postati sastavni deo zivota svih pripadnika LGBT populacije. Odgovornost za ovo sto se desilo jednim velikim delom snose organizatori parade koji nisu planski pristupili promovisanju cilja parade i koji su svojim jednodimenzionalnim pogledom samo osigurali da ce nasilje sigurno nastupiti. Nikada nisu smeli da zanemare napade sa svih strana, da ce u napadu biti koriscenja sva raspoloziva “buldozer” sredstva i da ce u svemu tome biti ukljucena crkva, kontrakulturne organizacije i desnicarske partije.

Kontejner drzava- Idologije koje su odbacene, davno napustene i dokazano pogubne kod nas postaju najtrazenije i obrasci ponasanja, ono sto je dovelo do holokausta kod nas je naislo na razumevanje, ono sto drugi ne “vare” jer je NEZDRAVO mi koristimo kao duhovnu hranu. Odakle ideja gomili maloletnika da je LGBT populacija opasna po njihovu buducnost? Naravno, iz nazadnih ideologija koje su sistematski plasirane dugo unazad a na sta je izostala reakcija organizatora parade. Na ovakav psiholoski rat se ne ide suzama vec smisljenim odgovorima i informacija i umesto izazivanja sazaljenja organizatori su trebali da ponude izbor svima koji je vec uhvatila “kontejner bolest”, bolest nezdravih dezinformacija. Organizatori su znajuci da su ljudi nahranjeni smecem informacija morali da upotrebe dezinfekcione informacije, one koje kao aksiom ne mogu da nicim da se pobiju.

Politicki oportunizam- I levica i desnica, bez izuzetaka, ziveli su za ovaj trenutak u kome su videli sansu da ucvrste svoju vladajucu poziciju ili nadju nacina da zamere vladajucim strankama. Svi su pronasli sansu da preokrenu tragican ishod u svoju vlastitu, najsebicniju, korist. Zanemaruju ishod i tragaju tunelima tuge naroda i srusenog grada da pronadju svoj politicki “biser”. U jednoj stvari su svi oni  slozni i svi izjavljuju da su znali da ce doci do nasilja, samo nasilje koriste u razlicitom kontekstu, kao nacin obracuna sa neistomisljenicima ili kao nacin da se pokaze kvazi volja naroda.

Ipak, NAROD nije saka jadnika i tona kamenja, narod SRPSKI ne stoji iza ovog incidenta vec otpadnici drustva i ljudski sljam.

Mobing- oblik savremenog nasilnistva
Mobingom je specifican oblik nasilja u kome ulogu nasilnika procentulano slicno zauzimaju oba pola ali se kao zrtve nasilnistva vecinom javljaju osobe zenskog pola. Mobing moze imati oblike fizickog, psihickog ili kombinovanog nasilja. Kod kombinovanog oblika najcesci slucaj je o seksualnom nasilnistvu koje ostavlja i psihicke posledice. Iako oblici seskualnog mobinga ne moraju uvek da imaju tragicni epilog i oni najmanjeg intenziteta mogu i ostavljaju psihicke posledice koje vremenom stvaraju emotivne prepreke u vidu nesigurnosti zrtve. Mobing se moze shvatiti i kao eksploatacija fizickog ili psihickog tipa u vidu davanja prekomerno mnogo obaveza bez jasnih razloga ili zanemarivanje kvaliteta zaposlenog iz nejasnih razloga, medju njima se svakako nalazi i koriscenje diktatorskog sluzbenog polozaja za razne ucene radnika. Harmonicnost radnog koletktiva, eticki principi na kojima pociva, komunikaciona sposobnost rukovodstva i zaposljenih, dvosmernost ideja, uloga i zadataka, jasno formirana organizaciona struktra i sl. su preduslovi za izbegavanje mobinga. Ukoliko se u organizaciji javlja diktatorski polozaj i nepristupacnost za razumevanje potreba kolektiva, neuspesna jednosmerna komunikacija samo u vidu naredbe, zahteva i obaveza bez ikakvih prava suprotne strane ambijent za mobing je stvoren i samo je pitanje vremena njegove “materijalizacije”. Ono sto se desava u takvim zatvorenim kolektivima u kome su zrtve neke vrste mobinga jeste da ljudi postaju zatvoreni, rezervisani i prilicno nesigurni u sebe a nepoverljivi prema svima drugima. U takvom radnom ambijentu zrtva se nikom ne poverava iz straha da ce naici na nerazumevanje na koje cesto i nailazi, neke zrtve ne zele ni sebi da priznaju da su viktimizovane a druge pokusavaju da u moru pravnih praznina nadju resenje. Kako nijedno od odluka zrtava ne nudi resenje neizbezna je pored primarne i sekundarna viktimizacija. Sekundaran viktimizacija dakle nasataje u nedostatku odgovarajuce reakcije kolektiva, porodice, drustva i na kraju drzavnih institucija. Da bi se izbegao mobing moraju se preduzeti mere kojima ce radnici biti upoznati sa svojim pravima, kako mogu prepoznati mobing i kojim institucijama mogu da se obrate za pomoc i sl. Mobing je realnost bilo u pitanju drustvo u tranziciji kao mi ili nesto stabilnije. Zato se mobing ne treba iskuljucivo vezivati za tranzicione procese i ekonomsku krizu vec za “moc” koju mober poseduje, njegovu ulogu i polozaj…

Izvor: http://www.facebook.com/#!/photo.php?pid=1319721&o=all&op=1&view=all&subj=120280181341756&id=1374613956

Rodna diskriminacija, seksualna nasilja i uznemiravanja, nasilje u porodici, trgovina ljudima, mobing i U CENTRU SVEGA ZENA.  Diskriminatorni odnos prema zenskom rodu  stvara, gradi i odrzava diskriminaciju kao nacin ophodjenja prema zenskom rodu. One postaju objekti napada, torture i necovecnih postupaka uz negaciju vecine ljudskih prava koja im pripadaju i koja su neodvojiva pripadnicima “ljudskog roda” bili oni muskarci ili zene. Opravdanja ovakvih ponasanja su nazadna, konzervativna i neljudska a pravni sistem po ovom pitanju indiferentan, neobjektivan, pristrasan i seksisticki orjentisan.

Ona nikada nije bila slobodna, njeni postupci uvek su bili predmet kritike  a njene misli drustveno kontrolisane. Sva sloboda koju ona ima pripada njenom muceniku i tamnicaru seksisti muskarcu. Taj tamnicar zenske slobode drzi je zatvorenom i izolovanom od drustvenih promena a njen glas je vezan bodljikavim “idealima” patrijarhata. U toj agoniji jedina svetlost koju ona vidi je nada da ce je “neko” nekada shvatiti i  dici glas razuma…

Zar je vekovno pitanje prava i sloboda zena uspelo da se provuce i u vek “prosvecenih” naroda, zar ti isti “prosveceni” narodi ne shvataju pitanje ravnopravnosti. Njena “individualnost” uvek je “kolektivna”, a ona definisana po  stereotipu. Posmatraju je  kao reproduktivnu masinu i objekat seksualne potrebe i zadovoljenja polnih nagona…

Blog je kratak a tezina koju nosi ogromna. Par recenica opisuje mnostvo problema. Pomozite osvescenju naroda. Pomozite da se shvati problem i bitnost ravnopravnosti. Njen zivot vredi kao i svaki drugi zivot i njegova vaznost ne sme biti dovedena u pitanje, njena sloboda mora prestati da egzistira kao ropski odnos i njena sloboda mora biti neprikosnovena i apsolutna.

Prošao je i taj magični datum 5.juni i tema dana u Srbiji  ili bolje rešeno  meseca i godine ” Očistimo Srbiju “. Većina banaka , kompanija i ostalih ustanova u Srbiji je svojim zaposlenima subotu , koja je inače neradni dan za većinu zaposlenih  osmislila tako što će  učestvovati u gore pomenutoj akciji. Tako je subota postala tematski ekološki dan  u kalendaru za mesec juni . Najlepše od svega je što je vićina akciju “Očistimo Srbiju ” podvela pod aktivnost CSR ili na srpskom nam jeziku Korporativna društvena odgovornost.

Pojam CSR u Srbiji je postao izuzetno izrabljivan sa dolaskom inostranih kompanija i toliko puta upotrebljavan od strane raznih znanjem nepotkovanih novinara i voditelja različitih televizijskih emisija. Gledajući i slušajući te samozvane stručnjake za pomenutu oblast reših da se  pozabavim njome i bar malo upalim svetlo i očistim Srbiju.

CSR predstavlja izuzetno bitan faktor sa pogleda konkurentnosti jedne kompanije na tržištu , jer konkurencija zavisi od tehnologije , ugleda i poverenja koje kompanija ima na tržištu. Za svaku vrstu proizvoda formira se nova tj.drugačija ciljna grupa , odnosno formira se drugačija strategija. Tako se vrši diferencijacija proizvoda na skupine. Što se tiče kompanija i konkurentnosti one moraju da stvaraju privid da ne žele da uguše konkurenciju , jer društvo takvo ponašanje ne voli.

Izveštaj o CSR-u u većini slučajeva su samo marketinški potezi. Jer CSR se odnosi na sve delove – radimo za dobrobit zajednice. CSR je doprinela uvođenju nove poslovne etike po kojoj se kompanija stara da ima uvažavanje od sredine u kojoj posluje. kao osnovni cilj u izveštajima o CSR većina kompanija navodi : da teže uključivanju na tržište rada što više stanovinika , daće se boriti za podizanje opšteg nivoa zdravlja promenom tehnologije koju kompanija koristi ,da ćepoštovati ljudska prava  , te da će unaprediti standarde poslovanja u zemlji u kojoj radi.

CSR strategija bazira se na menadžerskoj odgovornosti akcionarima  , ne za dividende , nego za ukupno uvećanje kapitala kompanije  jer je cena akcija u neposrednoj vezi sa poverenjem koje kosinici  imaju u kompaniju , poverenje kolearira sa cenom akcija.  Jedno istraživanje sorovedeno u Evropi pokazalo je da 70 %  kupaca radije koristi proizvode kompanije koja je društveno odgovorna .

CSR je način na koji kompanija povećava svoj ugled , a takođe i jedan od načina putem koga se ugled i najbrže gubi . CSr se manifestuje  u lepo uređenom prostoru koji predstavlja imidž kompanije , lepo uređenoj okolini fabrike ili kompanije. Na tržištu kapitala CSR se manifestuje pomoću stabilnosti cena akcija i u njihovom blagom rastu .  Nije cilj da akcije naglo poskupljaju jer to će privući isključivo špekulativni kapital , jer menadžer neće moći da održi stabilnu cenu akcija na tržištu. CSR ima takođe i uticaj na javni poredak jer kompanija ne sme da stvori privid da ne poštuje pravni poredak , iako svi znamo da u većini slučajeva kompanije friziraju finansijske izveštaje , ate kompanije su obično bile najglasnije u isticanju njihove borbe i zalaganja za ljudska prava u svojim CSR izveštajima.

Značajnoje to da je politika CSR koja podrazumeva aktivnost na lokalnom nivou , namenjena je prevashodno velikim kompanijama koje uobičajeno svoje prioritete ističu na globalnom nivou. Kada je reč o uticaju na mikro celinu  mnogo su pažljivije male kompanije . One se staraju da odreženi prioriteti dođu do izražaja pdnosno kod njih je izraženo da se drže dobrih poslovnih običaja.

Male kompanije insistiraju na svojoj tzv. sudbinskoj vezanosti za lokalnu sredinu, dok se velike kompanije u većini slučajeva sele tamo gde su im bolji uslovi za njihovu proizvodnju.

Bitna stvar u polutici CSR je to da multinacionaln ekompanije koje posluju u različitim tj.demokratski i nedemokratski uređenim društvima  kroz  politiku CSR treba načelno da ponude više društvu koje je nedemokratski uređeno. menadžeri kompanije moraju da ubede manjinske i većinske akcionare da je novac koji bi otišao na isplatu dividendi bolje utrošiti za korist cele zajednice. Na taj način CSR  tj. što ste vi više društveno odgovorni , vaša kompanija postaje pojam odnosno postaje brend. Prestiž iz jedne sfere se prenosi u drugu sferu.

Politika CSR je realnost , kompanija zaista mora da vodi računa o svom imidžu  i mora da se vodi po principu dobrovoljnosti  . Nadam se da će ovaj tekst o CSR uticati na kompanije u Srbiji da i u budućnosti vrše pozitivan uticaj na društvo u celini , jer je za samu kompaniji od velikog značaja da se pokaže kao ” patriotska kompanija “. Volela bih da vodeći menadžeri prepoznaju CSR kao jednu od bitnih razlika među konkurencijom  jer u moru istih  proizvoda i usluga kupca i budućeg ulagača nešto mora da privuče baš vama.

Nadam se da je tematska subota samo početak svevećoj primeni politike CSR u Srbiji.

Svaka sredina poseduje odredjene karakteristike koje je izdvajaju od ostalih oblasti. Te oblasti se uglavnom odredjuju kao lokalne zajednice i mikro sredine. Pored …opstih demografskih karakteristika, materijalnog statusa, nacionalne, rasne I verske pripadnosti ova podrucja karakterise I odredjen broj, konstantan ili progresivan, prisutnosti kriminaliteta I asocijalnih pojava. Na udarnoj liniji sa svim devijantnim oblicima ponasanja nalaze se pripadnici policije koji trebaju da vesto, takticki, uporno I odgovorno opserviraju i pravovremeno reaguju na odredjene “probleme”. Osim zakonom odredjenog delovanja policije u slucajevima kada je doslo do manifestovanja kriminala, policija deluje i u oblasti prevencije koja nije tako striktno regulisana I marginalizovana zakonom. Ovim je u oblasti prevencije pripadnicima OUP ostavljeno dosta prostora za “kreativna i invenciozna” resenja pristupu problemu. U policiji su podrucja delovanja unapred odredjena I to kao reoni na kojima se vrsi pozornicka I patrolna delatnost. Zadrzimo se na pozornickoj delatnosti.
Pozornici dolaze do prvih informacija I na osnovu njihove uspesnosti zavisi u velikoj meri i process prevencije kriminaliteta. Oni su ti koji moraju da uoce sva drustveno neprihvatljiva ponasanja. Jedan od metoda preventivnog delovanja je medijacija. OUP vrseci svoju pozornicku delatnost dolazi do mnostva informacija i stice odredjeni ugled u zajednici. Na osnovu reputacije koju je stvorio zavisice I njegova mogucnost da prikupi relavantne informacije i odreaguje na pravi nacin. Ako je o pozorniku stvorena slika kao o postenoj, humanoj I pravednoj licnosti gradjani ce biti spremni da mu povere najdublje tajne I izloze sve svoje probleme. Ovde je uloga medijacije najizrazenija. Nakon sto je saznao za odredjen probleme (problematicni porodicni odnosi, problemi sa kockom, komsijske svadje I sl.) pripadnik OUP uz veliku dozu profesionalnosti pristupa resavanju problema. On se ovde nalazi u ulozi medijatora koji pomaze da se na najbezbolniji nacin dodje do resenja, sporazuma, izmedju dve strane uz pomoc njegovih saveta. Pozornik mora biti osposobljen za strucno i objektivno reagovanje na siroku lepezu problema sa kojima moze da se sretne. Mora da predvidi sa cime sve moze da se sretne u radu i koji je nacin reakcije najcelishodniji. Ulogom medijatora I uspesnom realizacijom procesa medijacije pozornik ce sirom otvoriti sva vrata za otvorene razgovore sa stanovnicima.
Dobice njihovo poverenje. Kada dobije poverenje lokalnog sanovnistva pozornik ce znatno lakes dolaziti do relevantnih informacija koje su veoma znacajne za
planiranje prevencije.

preuzeto sa:
http://www.facebook.com/group.php?gid=120280181341756&ref=ts#!/group.php?gid=120280181341756&ref=ts

autor:
Vladimir Nakic

To majstore!!!

Nova kriza na pomolu, strajkovi cekaju, poste miruju a “majstori” postanskim saobracajem vladaju. Kako ce se nazvati ova stara grupa dobro poznata narodu MUP jos nije odlucilo zato sto se jos nije svesno suocilo sa posledicama po privredu koje ova mafija nosi. Ma da, svi znamo za mafiju postanskog saobracaja, oni kontrolisu postu i vrse isporuke, pa u skorije vreme mozemo da ocekujemo da ce i sudske pozive poceti da urucuju njihovi clanovi. Oni su jako dobro organizovani po sistemu tradicionalne mafije i Cosa Nostre, samo sto njih ne mozemo bas da identifikujemo sa Cosa  Nostrom. Oni su nekako dobrocudni, znaju da se dogovore na najbolji moguci nacin, i cesto za svoje dogovore koriste pokrice svoje kasete u kabini, ili licnog prtljaga koji nose sa sobom. Navodno oni ne primaju mito oni samo dobijaju novcane poklone. Ne vrse oni ubistva, daleko od toga, mozda po koji incident udesa i ako tu neko nastrada to se ne moze pripisati mafiji. Ona se ne bavi organizovanim ucenjivanjm, reketiranjem I ubistvima… Jesu oni vrsta organizovanog kriminala ali oni su organizovani privredni kriminal. Oni preuzimaju transport i urucivanje paketa male I velike vrednosti po jednoj jedinoj tarifi koju sifrovano zovu “Pa daj za pivo” ili “Moze za paklu cigareta, ako bas insistirate”… E tako se to radi, pa su cak bili smeli kada su se dobro organizovali da stupe i u medjunarodni kriminalitet, sada rade I preko grane.  Koriste medjunarodni saobracaj za krijumcarenje legalnih posiljki. Pardoks- krijumcare legalne posiljke. Nekako su decentrazliovani, svako ima svoju relaciju, ali ne polazu racune jadan drugom sem unutrasnjoj kontroli. Unutrasnja kontrola je ovde kao neki “bos”, ona ubire procenat od ukupnog prihoda a da li kasnije daje nekom to je za sada misterija…  Grupno ime za pripadnike ovog mafijaskog lanca je “MAJSTOR”.  Majstori su dobro obuceni, govore Esperanto i sa svima se jako brzo I dobro sporazumevaju, vesti su pregovaraci (majstor: “Sta je u paketu?” onaj koji salje “Ma nista lekovi za babu”, majstor “Pa dobro, daj to. Baba je u pitanju” onaj koji salje: “Koliko sma duzan majstore” Majstor “ Nista, aj daj za pivo”…). Majstori poseduju  visprenost “stare kajle” i domisljatost Hudinija pa umesto da koriste duplo dno, rezervnu gumu ili vestacke stomake oni jednostavno koriste doskocice tipa nenapisane sirove narodne mudrosti kada se posumnja da nesto krijumcare. E za njih strogo vazi “Lepa rec i gvozdena vrata otvara”, pa su uz pomoc lepe reci preturili tone i tone nepoznatih, nekontorlisanih posiljki prema raznim destinacijama u zemlji i van zemlje. Kao prevozno sredstvo koriste HiTech autobuse koji su opremljeni svim sredstvima za skretanje paznje putnika sa sumnjivih poslova koji se desavaju. Oni koriste HiTech da zavaraju putnike, jer putnici mogu biti svedoci primopredaji. Osnovno sredstvo za diverziju im je DVD plejer ali na njemu nije pusteno bilo sta nego “Zikina dinastija- Lude godine”. Kako narod uvek nasedne na taj film, svi odmah zaborave i gde putuju i zbog cega putuju i samo hipnotisano krenu da gledaju dinastiju… Korespodencija se vrsi sms-om, sms se salje kada posiljka krene i sms se nekada vraca ako stigne, ako ne stigne nikom nista svedoka nije bilo

Ozbiljno, umesto legalnim, regularnim putem preko poste i kurirskih sluzbi posiljke se masovno salji preko vozaca autobusa. Steta koju ovako trpi posta i kurirske sluzbe moze se meriti milionima. Nelojalna konkurencija, naravno da ne, ovde nema konkurencije, prevoznici nisu registrovani da vrse ovaj vid usluge, oni ne mogu da vrse prijem, prenos i urucivanje pismonosnih posiljaka ili posiljaka paketa.

Jos je bitnije sto se kao nacin slanja ilegalnih paketa veoma sumnjivog sadrzaja koristi isti nacin kojim se nanosi jos veca steta drustvu. Ako ne postoje polazne indicije kojima OUP mogu da sprece slanje ovaj vid slanja im osigurava na krace, ponekad I na duze relacije, bezbedno slanje velike kolicine droge, oruzja I drugih ilegalnih stvari. Ovim putem je nemoguce uci u trag primacou jer je njegovo ime sakriveno, na njega nije nista adresirano i vozaci samo isporucuju pakete onome ko se javi… Onaj ko ocekuje paket pre nego pokupi paket veoma dobro osmotri celokupnu situaciju pa tek nakon toga preduzima mere preuzimanja. Cak veoma vesto koriste I treca lica za preuzimanje.